Kada i zbog čega dolazi do pojave preeklampsije?
Šta je preeklampsija?
Preeklampsija je stanje koje se javlja samo u trudnoći i to u uglavnom u drugoj polovini trudnoće. Predstavlja komplikaciju koju karakterišu visok pritisak, otoci i belančevine u mokraći. Može biti blaga i teška. Blag oblik preeklampsije se odražava u manjem skoku pritiska uz osrednje otoke. Teži oblik može ugroziti i bebu i majku jer dolazi do problema po rad jetre i bubrega žene, a u najtežem obliku, i do anemije.
Kako dolazi do preeklampsije?
Do preeklampsije najčešće dolazi u periodu drugog trimestra trudnoće, tačnije između 14. i 26. nedelje, ali dešava se i da se ona pojavi i nešto kasnije, posle 34. nedelje. Ukoliko do eklampsije dođe pre 34. nedelje trudnoće, to se smatra ranom preeklampsijom, dok je sve nakon 34. nedelje kasna preeklampsija. Rana preeklampsija ukazuje na to da je u pitanju teži oblik oboljenja i uglavnom zahteva prevremeni porođaj kako se zdravlje majke i bebe ne bi dodatno pogoršalo ili čak završilo s fatalnim posledicama. Važno je reagovati u što kraćem roku nakon dijagnoze rane preeklampsije jer se ona progresivno pogoršava kako trudnoća odmiče, povećavajući šansu od ozbiljnih posledica što po majku to i po bebu.
Koji su simptomi preeklampsije?
Većina budućih majki sa preeklampsijom nikada ne iskusi ništa više od blago povećanog pritiska i male količine proteina u urinu. Ti blagi simptomi ne moraju nužno da ukazuju na preeklampsiju, ali zahtevaju dodatna ispitivanja i praćenje, naročito tokom drugog trimestra trudnoće. Upravo iz tog razloga, vaš lekar ili ginekolog će vas najverovatnije poslati da uradite analizu proteina u urinu i izmeriti vam pritisak na pregledu t nekom trenutku tokom drugog trimestra.
Pored napomenutog, postoje i drugi simptomi koji mogu da ukažu na pojavu preeklampsije, kao što su: uporna i jaka glavobolja, izraženo zamućen vid, slabo mokrenje.. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, naročito ako su ispraćeni povišenim pritiskom – hitno se obratite vašem lekaru i nemojte odlagati pregled.
Koje su posledice preeklampsije?
Jedan od vodećih uzroka smrtnosti majke i fetusa u trudnoći je upravo preeklampsija, zbog čega je važno informisati se na vreme i sprovesti adekvatnu terapiju, naročito ukoliko imate rizik od pojave preeklampsije usled prethodno dijagnostikovanog visokog pritiska, dijabetesa itd. Ako se preeklampsija tokom trudnoće zanemari, može doći do nekih od sledećih ozbiljnih posledica kao što su: moždani udar, oslabljen rad srca, disfunkcija jetre i bubrega, edem pluća, slepilo, HELLP sindrom, eklampsija, smrt majke i smrt fetusa.
Šta su eklampsija i HELLP sindrom?
Eklampsija je teška i ozbiljna komplikacija koja se dešava u trudnoći i koja nosi visok rizik ispoljavanja fatalnih ishoda, što za plod, tako i za trudnicu. Ono sto definiše eklampsiju najčešće jeste pojava naglih, nevoljnih trzaja tela, gubitak svesti, oticanje lica i tela, i mnogobrojni poremećaji u funkciji vitalnih organa (jetra, bubrezi, srce, pluća, mozak) uglavnom praćeni neuobičajenim bolovima u gornjem abdomenu. Ukoliko se eklampsija dijagnostikuje, mora se odmah reagovati davanjem adekvatnih lekova za sprečavanje trzaja tela i smanjenje krvnog pritiska, ali takođe i momentalnim prekidom trudnoće kako bi se spasili i majka i dete.
HELLP sindrom predstavlja najozbiljniju i najopasniju komplikaciju u trudnoći koja nastaje usled mnogobrojnih faktora, najčešće kao posledica teške i nelečene preeklampsije. Ovaj sindrom se manifestuje izraženom anemijom do koje dolazi zbog raspadanja crvenih krvnih zrnaca, povećanjem koncentracije enzima jetre, smanjenjem broja trombocita i dr. Najčešći simptomi HELLP sindroma su: jak bol u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, dijareja, visok krvni pritisak. Nažalost, ovaj sindrom je često teško dijagnostikovati upravo jer se manifestuje kao i većina lakših bolesti, stoga je neophodna analiza krvi i jedino na taj način se, uz detaljni pregled, može potvrditi da je u pitanju ovo oboljenje.
Da li se preeklampsija, eklampsija i HELLP sindrom mogu sprečiti i kako?
Kao i za većinu bolesti – prevencija je ključ, ali i ono što najčešće većina potpuno zanemari. Životni stil igra ogromnu ulogu kad je zdravlje u pitanju, što za preeklampsiju, eklampsiju i HELLP sindrom, tako i za druga lakša, ali i teža oboljenja. Važno je voditi računa o svom telu tj. fizičkom zdravlju, ali ne smemo zanemariti ni pshihičko jer i ono ima ogroman uticaj. Iako većina lakše pronalazi izgovore za svoj nezdravi životni stil nego rešenja ka boljem i zdravijem životu, nije nemoguće disciplinovati sebe i naučiti se na nov režim ukoliko zaista želite sebi najbolje.
Za početak, jedite umereno i birajte kvalitetne i raznovrsne namirnice kao što su: sveže povrće i voće, jaja, mlečni proizvodi, meso i riba, gljive, koštuničavo voće, žitarice od celog zrna žita i dr. Neka vaša trpeza uvek bude šarena i raznovrsna. Vežbajte redovno i krećite se što više – čak i lagana šetnja od pola sata svaki dan može povoljno uticati na vaše telo i zdravlje. Ukoliko ne volite da šetate, povedite prijatelja sa sobom – na taj način možda i njega podstaknete da povede više računa o svom zdravlju. Ostavite loše navike kao što su pušenje i alkohol, ili barem ograničite unos napomenutih i svedite ih na minimum. Klonite se stresnih situacija koliko ste u mogućnosti i naučite da se opustite i uživate kad god za to imate prilike. Okružite se pozitivnim ljudima i prijateljima koji će vas podržavati u vašim odlukama i pored kojih ćete se osećati rasterećeno i komotno.
Za kraj – redovno idite na lekarske kontrole i preglede i slušajte svoje telo. Nemojte zanemariti simptome već na njih gledajte kao potsetnik da je vreme da odete i prekontrolišete vaše trenutno zdravstveno stanje i prevenujete eventualne ozbiljnije bolesti i tegobe na vreme.
Trudnoća je delikatno stanje i zdravlje Vašeg deteta je jako bitno. Postoje i druge bolesti deteta koje je potrebno utvrditi na vreme, poput genetskih bolesti koji se detektuju prenatalnim testovima. Verified nudi različite pakete koji Vam mogu pomoći ne samo da utvrdite pol deteta nego i da li je beba genetski zdrava.