Boja očiju kod beba – Kako se nasleđuje boja očiju?
Kako se formira boja oka?
Boja očiju deteta rezultat je pigmentacije strukture koja se zove šarenica, koja okružuje malu crnu rupu u centru oka (zenica) i pomaže u kontroli koliko svetla može ući u oko. Boja irisa, ili dužice oka kako se još govori, se kreće u spektru od veoma svetlo plave do tamno smeđe boje. U većini slučajeva boja očiju se kategorizuje kao plava, zelena ili braon. Braon boja očiju je najčešća boja očiju na svetu, dok su svetlije boje očiju, poput plave i zelene, prisutne su isključivo među ljudima evropskog porekla.
Kako genetika utiče na boju očiju?
Boja očiju je genetski predodređena i u direktoj je vezi sa genetskim varijacijama gena deteta. Većina gena koji su u vezi sa određivanjem boje očiju direktno utiču na proizvodnju, transport ili skladištenje pigmenta koji se naziva melanin. Boja očiju je u direktnoj vezi sa količinom i kvalitetom melanina u prednjim slojevima irisa. Ljudi sa smeđim očima imaju veliku količinu melanina u irisu, dok ljudi sa plavim očima imaju mnogo manje ovog pigmenta.
Poseban deo 15 hromozoma igra glavnu ulogu u stvaranju boje očiju. Unutar navedene regije postoje dva gena pod nazivom OCA2 i HERC2. Protein proizveden iz gena OCA2, poznat kao P protein, učestvuje u sazrevanju melanosoma koji proizvodi i skladišti melanin. P protein zato igra ključnu ulogu u količini i kvalitetu melanina koji je prisutan u irisu. Manje P proteina znači da je u irisu prisutno manje melanina, što dovodi do plavih očiju bebe umesto smeđih.
Regija obližnjeg HERC2 gena, poznata kao intron 86, sadrži segment DNK koji kontroliše aktivnost gena OCA2 koji takođe određuje boju očiju. Ova dva gena dakle, najbitnija su za određivanje boje očiju kod bebe.
Međutim, nisu samo ova dva gena zaslužna za stvaranje boje očiju. Nekoliko drugih gena igra manju ulogu u određivanju boje očiju. Neki od tih gena takođe su uključeni u stvaranju boje kože i kose. Upravo ova istraživanja pobila su ranije tvrdnje doktora koji su tvrdili da se boja očiju nasleđuje smao jednim genom.
Tačnije, ranije se mislilo da postoji jednostavan obrazac dominacije braon očiju nad svetlijim, plavim i zelenim očima. Smatralo se da će bebe, ukoliko jedan roditelj ima plave, a drugi braon oči , sasvim sigurno imati braon oči. Međutim, nauka je dokazala da iza nasleđivanja boje očiju stoji znatno složeniji proces. Naime, kao što je gore pojašnjeno, nasljeđivanje boje očiju je složenije nego što se prvobitno sumnjalo, jer je više gena uključeno u ceo proces. Iako se boja očiju deteta može često predvidjeti bojama očiju njegovih roditelja i drugih rođaka, genetske varijacije ponekad daju neočekivane rezultate.
Ako imam braon oči koje su šanse da dete ima plave oči?
Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisiće od očiju vašeg partenra. Osnovna klasifikacija boje očiju deli se n svetle i tamne, dok nam detaljnija podela kaže da postoje žute, smeđe i plave oči. Iako možda nikada niste videli žute oči smatra se da je žuta boja deo pojedinih boja očiju, poput zelene. Zelene oči imaju plavu i vrlo malo žute boje. Ako mama i tata imaju tamne oči dete će najsigurnije takođe imati tamne oči, ali ipak postoji mogućnost da beba ima zelene 18,75% ili plave oči 6,25%.
S druge strane ako jedan od roditelja ima zelene oči, a drugi smeđe beba će 50% imati smeđe oči, a 12,5% plave, dok roditelji sa kombinacijom plavih i smeđih očiju će imati 50% dete sa plavim 50% sa braon očima.
Ako oba roditelja imaju zelene oči , najređu boju očiju, najverovatnije će i beba imati zelene oči – tačnije 75%, mada postoji 25% šanse da ima plave oči. Ako jedan roditelj ima zelene, a drugi plave verovatnoća da će dete imati njihovu boju je 50% za plavu i 50% za zelenu boju.
Roditelji sa plavim očima imaju 99% šanse da im dete takođe ima plave oči, a svega 1% šanse zelene oči.
Naravno, kao što smo u predhodnom pasusu objasnili nasleđivanje boje očiju je prilično kompikovano, te postoje odstupanja od navedenih procenata.
Kada genetski poremećaji utiču na boju očiju?
Postoji nekoliko genetskih poremećaja koji utiču na boju očiju. Jedan od njih je očni albinizam koji karakteriše snažno smanjena pigmentacija irisa , što izaziva vrlo svetlu boju očiju ali i značajne probleme sa vidom. Drugo stanje koje se naziva okulokutani albinizam koji, pored očiju, utiče na pigmentaciju i kože i kose. Osobe koje imaju ove poremećaje imaju vrlo svetle oči, sjajnu kožu i belu ili svetlu kosu. I očni albinizam i okulokutani albinizam rezultat su mutacija u genima koji su uključeni u proizvodnju i skladištenje melanina.
Posebno stanje heterohromija takođe utiče na boju očiju, a njega karakterišu različite boje očiju kod iste osobe. Heterohromija može biti uzrokovana genetskim promenama ili problemom tokom razvoja oka ili se može steći kao rezultat bolesti ili povrede oka.
Foto: Freepik
