Da li je daltonizam nasledni poremećaj?
U Velikoj Britaniji boje ne razaznaje oko 8% muške populacije i 4,5% ženske populacije, a procenjuje se da širom sveta ima preko 250 miliona daltonista. Velika većina ljudi je nasledila ovaj poremećaj od majke, koja je obično „nosilac“, ali ona sama nije daltonista. Daltonizam takođe može biti uzrokovan određenim bolestima ili korišćenjem lekova, i tada može biti blag, umereni ili jak. Ipak ako je daltonizam nasleđen on će ostati isti tokom celog života – neće biti ni slabiji ni blaži niti se može izlečiti.
Kako se daltonizan nasleđuje?
Neraspoznavanje boja, odnosno daltonizam, je genetski poremećaj i prenosi se na X hromozomu. Hromozomi su strukture koje sadrže gene koji sadrže “uputstva” za dalji razvoj ćelija, tkiva i organa. Ako ste daltonista, to znači da su ta uputstva, za dalji razvoj vaših konusnih ćelija koje detektiraju svetlost i odgovorne su za vid u boji, bila pogrešna. Postoje dva dela 23. hromozoma – dva X hromozoma kod žena ili X i Y kod muškaraca. Gen za daltonizam nalazi se samo na X hromozomu. Uglavnom majke koje su nosioci gena prenose daltonizam na svoje sinove. Dakle, ako je muškarac daltonista, to bi moralo da se vidi na njegovom X hromozomu, s druge strane ako je žena daltonista gen za neraspoznavanje boja trebalo bi da se nalazi na njena oba X hromozoma.
Ako žena ima samo jedan gen za neraspoznavanje boja, ona će biti nosilac, ali neće biti daltonista. Po rođenju deteta ona će mu taj gen preneti, te ukoliko rodi dečaka on će biti daltonista, ali ukoliko mama nosilac gena rodi devojčicu, beba neće biti daltonista. Dakle, ukoliko mama nosilac rodi devojčicu ona će imati poremećaj samo i ukoliko je tata daltonista. Takođe, devojčice ne mogu biti daltonisti ako majka ne nosi gen daltonizma. Ako je otac daltonista, kćerka neće moći da ima poremećaj daltonizma, ipak ona može postati nosilac gena. Žene mogu postati nosioci gena daltonizma tako što će ga steći ili od svoje majke, koja ne mora biti daltonista, ili od oca daltoniste.
S druge strane, dečaci koji ne razaznaju boje ne mogu da prime gen daltonizma od svog oca, čak iako je otac daltonista, jer otac može da prosleđuje X hromozom samo svojoj ćerki.
Koje vrste daltonizma postoje?
Neraspoznavanje crvene i zelene boje
Ovo je najčešća vrsta daltonizma, a osoba teško ili skoro nikako ne razlikuje crvenu i zelenu boju. Ovaj oblik daltonizma češće imaju muškarci nego žene. Postoje dve vrste zeleno-crvenog daltonizma:
- Deuteranopija je najčešći tip daltonizma. Ovaj tip slepila na boje je najčešći, a neki ljudi ni ne znaju da ga imaju. Njima zelena boja više izgleda kao crvena i ovaj oblik daltonizma je blag i obično ne smeta normalnim aktivnostima.
- Protonopija čini da crvena boja izgleda više zeleno i manje intenzivno. Ova vrsta je blaga i obično ne smeta normalnim aktivnostima.
I protanopija i deuteranopija se manifestuju tako da uopšte ne prepoznate razliku između crvenog i zelenog.
Neraspoznavanje plave i žute boje (Tritanopija)
Ova vrsta daltonizma uzrokuje otežano razlikovanje između plave i zelene, kao i između žute i crvene boje. Ovaj oblik daltonizma podjednako imaju i muškarci i žene. Postoje dve vrste:
- Tritanopija koja otežava razlikovanje između plave i zelene boje, kao i između žute i crvene boje.
- Tritanopia koja otežava uočavanje razlike između plave i zelene, ljubičaste i crvene boje, žute i ružičaste. Takođe boje čine manje svetlim.
Neraspoznavanje ni jedne boje
Postoje ljudi koje ne prepoznaju nijednu boju i imaju potpunu slepoću na boje. Ovo stanje se takođe naziva monohromnost i prilično je neuobičajena vrsta daltonizma. U zavisnosti od tipa, takođe postoji problem sa jasnim vidom, a osoba može biti osetljivija na svetlost.
Kako se daltonizam dijagnostikuje?
Daltonizam se otkriva u ranom detinjstvu, uglavnom oko četvrte godine. Daltonizam ne znači da dete ima otežani mentalni razvoju, već samo znači da ne raspoznaje boje. Prve znake roditelji mogu primetiti kada dete ima poteškoće u učenju boja ili pak teškoće u školskim aktivnostima u kojima je neophodno koristiti boje. Svaki roditelj bi trebalo da testira dečiji vid, pa i razlikovanje boja, oko detetove četvrte godine. Ukoliko u porodici postoji istorija daltonizma, postoji šansa da će i vaš mališan teško raspoznavati boje te je to razlog više za pregled kod oftalmologa.
Jedan od osnovnih testova za otkrivanje daltonizma osmislio je 1917.godine dr Ishihara. Taj test najčešće se koristi i danas i zasnovan je na pseudoizohromatskim pločicama. Testiranje se do sada sprovodilo od strane oftalmologa, a u savremenom istraživanju dr Jai Neitz posvetio je svoju karijeru ovom poremećaju i mogućnostima za njegovo lečenje. Njegov test je dosta jednostavniji od Ishiharevog testa i prilagođen je i deci mlađeg uzrasta. Doktor Neitza takođe radi na leku za daltonizam i dobio je brojne nagrade za svoja genetska istraživanja i dostignuća, iako lek za daltonizam još uvek nije pronašao.
Za ostale genetske poremećaje tu je za vas Verified prentalni test. Naručite svoj OVDE.
